Brisel/Beč – EU je jedan od tri najvažnija aktera globalne ekonomske politike, uz SAD i Kinu. Evropska unija u velikoj meri duguje ovu poziciju evropskoj industriji koja omogućava rast, zapošljavanje i prosperitet. Budući uspeh EU u globalnoj konkurenciji zavisi od razvoja dugoročne vizije industrije i politike i implementacije konkretnih mera, naveli su učesnici stručne diskusije koju je u Briselu organizovala Federacija austrijskih industrija.

Evropska unija kao mesto poslovanja i industrije mora se posmatrati u globalnom kontekstu. Ako EU želi da ojača svoju konkurentnost u odnosu na SAD i Aziju, neophodna je dugoročna vizija industrije i politike, dosledno primenjena strategija i značajan napor svih zainteresovanih strana. Ovu poziciju podržali su generalni direktor kompanije Wienerberger – Hajmo Šeuh i strateški direktor RHI Magnesita – Rajnhold Štajner u diskusiji sa Barbarom Kapel, članicom Evropskog parlamenta i Volfgangom Burčerom, zamenikom generalnog direktora DG za istraživanje i inovacije, kao i sa Markusom Bejrerom, generalnim direktorom BusinessEurope i Gernotom Hasom, šefom IV stalne kancelarije u Briselu, u diskusiji koju je 11. oktobra u Briselu organizovala Federacija austrijskih industrija na temu „Europe reloaded- industrijska strategija EU u globalnoj ekonomiji“.

Evropska industrijska politika kao suštinska komponenta političkih inicijativa

Kako tvrdi generalni direktor kompanije Wienerberger Hjamo Šeuh, u Evropi postoje brojne kompanije pogodne za globalnu konkurenciju, koje su inovativne i okrenute ka budućnosti. Međutim, ukoliko Evropska unija želi da bude atraktivna lokacija za biznis i industriju, evropski zakonodavci moraju da preduzmu ciljane mere kako bi ona bila ojačana za buduće izazove. Pored potrebe za stabilnim i predvidivim okvirom za stvaranje lokalne dodatne vrednosti i lokalnih poslova, Hajmo Šeuh oseća i odsustvo strateškog pogleda ka budućnosti. „Za sada, evropskoj industriji nedostaju ambiciozni strateški ciljevi. Potrebna nam je dugoročna industrijska vizija: posvećenost donosilaca politike tome gde žele da vide evropsku industriju pozicioniranu ne samo u 2030, već i u 2050. godini.“ U vreme neizvesnosti i promena, aktivna lokacijska i industrijska politika koja se vodi na nivou EU, sa pozitivnim efektima obezbeđivanja i stvaranja radnih mesta, kao i povećanja prosperiteta, ima potencijal da igra odlučujuću ulogu u pomoći EU da prevaziđe krizu identiteta koju je pokrenuo Bregzit, primećuje direktor kompanije Wienerberger. Međutim, „kako bi ovaj napor uspeo, pitanja industrije moraju postati suštinska komponenta DNK Evropske unije, što znači da se moraju proveriti sve političke i zakonodavne inicijative u smislu kompatibilnosti sa konkurentnošću evropske industrije“, kaže Hajmo Šeuh.

Rajnhold Štajner, strateški direktor RHI Magnesita, takođe smatra međunarodnu konkurentnost najvažnijim pitanjem za industriju u Evropi. Po njegovom mišljenju, postoji jedno suštinsko pitanje na koje Evropa treba da odgovori. „Da li želimo da stvaramo industrijsku vrednost u Evropi ili treba da se oslanjamo na uvoz nezamenljivih proizvoda – pre svega iz Kine?“ Pozivajući se na primer vatrostalne industrije, Rajnhold Štajner je izrazio zabrinutost da će se celokupna evropska industrija visoke temperature završiti dugoročnom, strateškom zavisnošću od neevropskih igrača. Po njegovom mišljenju, vatrostalna industrija će se suočiti sa ozbiljnim izazovima ako Evropa ne uzme u obzir globalne implikacije bilo koje nove inicijative. „Evropska komisija trenutno radi na pravilima za dodelu CO2 sertifikata. Osim ako se ne uzmu u obzir svi aspekti, evropska vatrostalna industrija je u riziku od kolateralne štete usled evropskog režima trgovanja CO2. Uprkos snažnom program inovacija, obavezani smo osnovnim zakonima prirode, koji po definiciji ne dozvoljavaju smanjenje prirodnih emisija geogenih procesa“, dodaje Rajnhold Štajner.

Globalni izazovi zahtevaju ogromne dodatne napore

Kako smatra Barbara Kapel, članica Evropskog parlamenta, neophodno je da Evropska unija i preduzeća budu spremne za industriju 4.0. „Četvrta industrijska revolucija je globalni izazov. Uspeli smo da razvijemo poslovne modele i tehnologije koji štite privatnost pojedinaca i osiguravaju bezbednost podataka uopšte. Pametno umrežavanje između ljudi i mašina ili mašina sa mašinama biće ključni element buduće ekonomije. To je jedini način da se ostvare novi potencijali za stvaranje dodatne vrednosti.“ Evropa treba da učini više da ojača svoju industrijsku bazu, napominje Volfgang Burčer, zamenik generalnog direktora GD za istraživanje i inovacije: „Evropa ima odličan istraživački i inovacioni potencijal , a naša jaka evropska industrija vodi u mnogim oblastima. Da bi se nadoknadili trenutni deficiti u inovacijama i, pre svega, da bi se u potpunosti iskoristile nove mogućnosti koje nudi sledeći talas inovacija kroz digitalizaciju i veštačku inteligenciju, kompanije, javni organi i zakonodavci će morati masovno da ulažu dodatne napore“.

Markus Bejrer, generalni direktor BusinessEurope, u potpunosti podržava investicije u buduću konkurentnost Evrope. „Istraživanje, razvoj i inovacije su apsolutno presudne. Činjenica da je industrijska politika definisana kao prioritet austrijskog Predsedništva EU i jasna posvećenost koju je Ministarstvo ekonomije izrazilo da zahteva napredniji pristup budžeta EU, ima potpunu podršku industrije. Naša budućnost će zavisiti od ulaganja u evropske istraživačke i inovacijske performanse kako bi se podigla evropska konkurentnost i ojačale se njene ključne tehnologije. Ono što je u planu nije ništa manje od našeg tehnološkog vođstva“, naglašava Markus Bejrer.

Konkretne mere za podršku evropskoj industriji obezbeđuju našu budućnost

Gernot Has, šef Stalne kancelarije federacije austrijskih industrija u Briselu, naglašava pozitivnu ulogu trenutnog Predsedništva Saveta EU. „Austrijsko predsedništvo je odlučno u tome da razradi industrijsku politiku EU zasnovanu na dugoročnoj strategiji. Pojedini elementi koji su uključeni, kao što su skup indikatora industrijskog učinka ili uključivanje industrijskih problema, utvrdiće budućnost Evrope kao industrijske lokacije. Biće važno iskoristiti momenat i poslati snažan signal budućoj Evropskoj komisiji da su zakonodavne inicijative neophodne u ovoj oblasti.“

Učesnici u diskusiji su se složili da je Evropska unija već pokrenula značajne inicijative, što je ilustrovano Junkerovim planom i projektom „Horizont Europe“. Međutim, sa aspekta stručnjaka u industriji, potrebno je uložiti dodatne napore u smislu industrijske politike EU. Austrija bi trebalo da iskoristi priliku predsedavanja EU da odredi tempo definisanjem dugoročne vizije o ulozi industrije u Evropskoj uniji i pokretanjem konkretnih mera industrijske politike. To uključuje ne samo globalnu orijentaciju, već i brzo uklanjanje birokratskih prepreka, jasno definisanu strategiju protiv trenutnog nedostatka kvalifikovane radne snage i ciljane mere za promovisanje industrijske transformacije.

Izvor: RHI Magnesita